Хидрографија

Конго или Заир је највећа река у западном делу Централне Африке. Река је дугачка око 4.700 km , што је чини другом по дужини у Африци (после Нила). Конго са својим притокама велимим делом протиче кроз тропске шуме, услед чега је веома богат водом. Конго је највећа река по количини воде и површини слива у Африци, а друга у свету (после Амазона). Пошто се велики део речног басена лежи око екватора, ниво воде у реци је веома стабилан, јер увек барем над једним делом реке пада киша. Река протиче кроз Демократску републику Конго и кроз Републику Конго и обе државе су добиле име по реци. Између 1971. и 1997. године власти тадашњег Заираназивале су реку Заир.

Извори реке Конго леже на планинама око Велике Источноафричке пукотине. Тамо настаје спајањем река Луапула и Луалаба и у току до Станлијевих Водопада тече под именом Луалаба, а од водопада под именом Конго.

Река се улива у Атлантски океан и њено ушће износи 40 километара.

Ушће реке Конго у Атлантски океан је 1482. године открио португалски морепловац Диого Као. Године 1816. британска експедиција под вођством Џејмса Кингстона Такија (James Kingston Tuckey) дошла до Исангилија. Хенри Мортон Станли (Henry Morton Stanley) је био први Европљанин који је прошао дуж реке и открио да Луалаба није извор Нила, како се до тада сматрало.

 

Економски значај:

Пошто је регион Централне Африке слабо проходан већина саобраћаја и трговине одвија се реком Конго. Тргује се бакром, палминим уљем, шећером, кафом, и памуком. Река је такође веома значајна због великог хидроенергетског потенцијала.

У фебруару 2005. године, Јужноафричка електрична компанија, Еском (Eskom), објавила је понуду да значајно повећа капацитет Инга хидроелектране изградњом нове хидроелектричне бране. Пројекат би донео максималну снагу од 40 GW што је дупло више од Кинеске Бране Три Кањона.